Manastir Dubnica pripada Eparhiji mileševskoj Srpske pravoslavne crkve. Nalazi se u selu Božetići na obroncima planine
Javor, samo nekoliko kilometara od sjeničkog jezera.Narodni istoričar i pripovedač je objašnjavao postojanje usamljenog,
tajanstvenog manastira sa briljantno klesanim portalima, rozetama, prozorima i oltarskim nišama, koji su morali imati dugo
trajanje i kraljevsko poreklo. Najnoviji trag upućuje na prve decenije 15. veka, preciznije na epohu oblasnih gospodara, kada
je manastir Dubnica obnovljen na temeljima neke starije građevine. Na jedinom i već ispranom ostatku freske, na dovratniku
portala naosa, tri od četiri slovna broja škrto svedoče da je Manastir Dubnica građen i živopisan 1422. godine. Posle više od dva veka,
manastir Dubnica je doživeo svoj najveći uspon. Bilo je to u vremenu kada se na tronu raških mitropolita, i kasnije pećkog patrijarha,
nalazio Gavrilo Rajić-Rašković, jedan od najznamenitijih predstavnika poznate loze, kneževa Raškovića. Možda najlepše predanje
koje se sačuvalo u narodu ovoga kraja, i danas živo, daje za pravo onima koji tajanstvenu Dubnicu dovode u vezu sa prastarim
zadužbinama Nemanjića. Arsenije Crnojević je, tumače pripovedači i hroničari, poslednju zimu pred Veliku Seobu proveo u Dubnici
bezbedan i siguran do proleća 1690. godine, kada je sa narodom i sveštenstvom prešao Savu i Dunav. Sa njima se selio i veliki broj
žitelja Starog Vlaha i Polimlja, na čelu sa kneževima Raškovićima. Turci su zato manastir spalili do temelja. Dubnica sada živi neki
novi život na starovlaškoj visoravni. Osim orlova, koji je sa kricima nadleću i čuvaju, svraćaju i turisti, kao i putnici namernici i sa radošću
upoznaju ovu tajanstvenu duhovnu svetinju. Obnova manastira Dubnica je završena 2007. godine, na dan Svete Marije Magdalene.