kroz Berkasovo do Bikić Dola i putem do table za skretanje desno pa do manastira.
Po legendi manastir je podigao lokalni vlastelin Priba ili Priva u 12 veku po kome je manastir i dobio ime.
Verovatnije je da ga je podigao Jovan Branković u 15 veku kraj svoga vojnog utvrđenja u Berkasovu.
O tome piše i u starom rukopisu Psaltir koji je pisan u Carigradu i Svetoj Gori a pripadao je Brankovićima.
Prvi pisani pomen je iz 1566 u turskim dokumentima. Sadašnji izgled crkva je dobila 1741 god. Ima visoku
osmougaonu kupolu ukrašenu kolonetama. Građena je od raznobojnog kamena. Crkva je slična onim u
manastirima Jazak, Maloj Remeti i Hopovu. Crkva ima visoki zvonik. Manastirski konaci imaju dva krila.
U sklopu konaka je i kapela posvećena Pokrovu Presvete Bogoroduice. Živopis crkva je dobila 1791 god.
a slikao je Kuzman Kolarić. Slikao je i ikonostas koji ima 41 ikonu. Posebno je interesantna kapa ili kruna
Despota Jovana Brankovića koja se čuva u manastirskoj riznici.
Urađena je od zelene kadife, izvezena srebrnim i zlatnim koncem. Manastir je više puta obnavljan.
U II svetskom ratu je opljačkan. Danas je manastir u dobrom stanju i trenutno se rade manji prateći objekti.
Manastir je aktivan,ženski i o njemu brinu monahinje.
